Poput svjetlucavog novčića na dnu dubokog plavog jezera
treperi srebreni mjesec, visio je na nebu iznad našeg Grada.

Prijateljstvo je posebna ljubav, ne shavataš kada počne,
možda odavanjem prve tajne? Razmjenom šutnje?

Jednostavno su tu, ponekad ih uzimamo isuviše olahko
i ne shvatamo koliko nam znače dok između  nas ne nastane
par sati udaljenosti, tek tada srca počnu bliže da kucaju.

Možda ti ne mogu posvetiti stih ili napisati priču,
ali hoće li ti ostatak života biti dovoljan?

Ne postoji razlog, jednostavno neću, a možda i hoću.
Večeras se durim i zanovijetam, brišem zvijezde i crtam veće i sjajnije,
letim visoko i ronim duboko.
Večeras ne znam šta ću sa sobom.


Večeras te volim beskrajno.

                                             Sasvim nebitno je li početak ili kraj,
                          jer kraj je ionako početak nečega što će jednom završiti,
                                                      pa neka traje dok je tu.